Važnost autoputeva u Srbiji i panevropski koridori

Jedan od značajnijih sistema u ovom delu Evrope predstavljaju autoputevi u Srbiji na koridorima E70, E75 I E80.

Pojavom motora sa unutrašnjim sagorevanjem, polagano je, kako u Evropi s kraja XIX veka, tako i u samoj Srbiji početkom XX veka, počela da se grana mreža saobraćajnica namenjenih drumskom saobraćaju. Za nekih  nešto preko 100 godina, mreža drumskih saobraćajnica u Srbiji je narasla na preko 45.000 kilometara., od kojih status državnih puteva ima oko 16.000 kilometara.
                                              Putevi su kategorisani na sledeći način :
Državni putevi prvog reda, takozvani autoputevi, su u Srbiji počeli da se intenzivnije grade u poslednjih desetak godina, mada sama istorija izgradnje autoputeva u Srbiji vezuje se  za drugu polovinu XX veka. Prva deonica auto puta u Srbiji, i tadašnjoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji otvorena je davne 1970. godine. Bila je duga nešto više og 9 kilometara i spajala je Beograd sa Batajnicom. Kasnije, tačnije 1975. Godine ta je deonica izgrađena u poluprofilu autoputa do Novig Sada na kom je izgradjen i dan danas najduži most u Srbiji, most Beška preko Dunava. Izgradnja autoputa u punom profilu između Beograda i Niša trajala je punih osam godina, u razdoblju od 1977. do 1985 godine, kada je konačno moglo za nešto preko 120 minuta automobilom, a za do 180 minuta  stići od Niša do srpske prestonice. Trenutno je Srbija pokrivena sa oko 950 kilometara autoputeva u punom profilu, sa najavom značajnijeg proširenja mreže ove kategorije.
Državni putevi drugog reda, su putevi takođe ulistani u spisak evropskih drumskih saobraćajnica  koji imaju ukupnu dužinu oko 4.500 kilometara. Država Srbija ima ambiciozni plan da sve puteve ove kategorije unapredi u brze saobraćajnice.
Državni putevi trećeg, četvrtog i petog reda su opštinski i međugradski putevi namenjeni mahom lokalnom stanovništvu i čine preostalu putnu mrežu u Srbiji od skoro 40.000 kilometara
                                              Mreža autoputeva u Srbiji
U Srbiji mreža autoputeva je najskoncetrisanija oko srpske prestonice – Beograda. Tu se ukrštaju panevropski koridori E70 I E75. Pored Beograda, veliko čvorište mreže autoputeva u Srbiji je grad Niš, kod koga se ukrštaju koridori E75 I E80.
                                            Lista autoputeva u Srbiji
Trenutno u Republici Srbiji postoji 5 putnih pravaca koji pripadaju kategoriji autoputeva
  • Autoput A1 dužine 610kilometara koji je ujedno i naduži putni pravac u Srbiji pokriven autoputem i pripada panevropskom koridoru E75. Na severu kreće od Mađarske, tačnije od graničnog prelaza Horgoš i završava na granici sa Republikom Severnom Makedonijom kod graničnog prelaza Preševo. Ovo je najstariji auto put u našoj zemlji na kome se nalazi najduži most u Srbiji, most preko Dunava kod Beške u dužini od 2.205 metara, koji je ujedno i najviši most. Visina mosta nad rekom  iznosi 68 metara. Najduži tunel je tunel Manajle između Predejana I Vladičinog Hana čija dužina iznosi 1.808. metara. Na ovom autoputu se takođe nelaze dve najveće petlje, kod Dobanovaca I kod Bubanj Potoka koja je trenutno još u izgradnji, sa najavom otvaranja za saobraćaj do kraja 2022. godine.Cena putarina za ovu kompletnu deonicu za automobile iznosi 2.120 srpskih dinara ( RSD)  ili 18.5 EUR. Cela dužina autoputa je poprilično pristojno pokrivena benzinskim pumpama Gazprom, OMV, Lukoil, Mol, Eko itd. Restoranima Mc Donalds, KFC kao i onima sa lokalnom kuhinjom, hotelima I odmorištima. Jedino mesto na autoputu A1 gde se možete uključiti u suprotan smer bez izlaska sa autoputa je u blizini Hotela Nais kod Niša, gde se takođe, u oba smera, nalaze Gasprom pumpe opremljene prodavnicama, parkingom kao i bežičnim internetom.
  • Autoput A2 koji nosi naziv Miloš Veliki, po jednom od najznačajnijih srpskih knezova u istoriji, je druga po važnosti drumska saobraćajnica. Planirana trasa ovog autoputa je od grada Begrada do granice sa republikom Crnom Gorom, u ukupnoj dužini od 258 kilometara. Trenutno je izgrađena i puštena u funkciju prva deonica od Beograda do Požege dužine 118 kilometara, dok je deonica od Požege do granice sa Republikom Crnom Gorom, tačnije do graničnog prelaza Boljare, ona zahtevnija za izgradnju, u planiranoj dužini od  oko 140km, tek u najavi. Završna deonica ovog autoputa je jedna od zahtevnijih za izgradnju, tokom koje će se morati izgraditi preko 30 tunela i više od 20 mostova, što je čini najskupljom za izgradnju deonicu u Srbiji. Cena putarina za već izgrađeni deo od Beograda do Preljine za ovu deonicu za automobile iznosi 430 RSD  ili 4 EUR.
  • Autoput A3 je jedan od starijih autoputeva u Srbiji  dužine 92 kilometra koji je deo međunarodnog autoputa Beograd-Zagreb. Pripada panevropskom koridoru E70. Kreće iz Beograda, mahom prolazi kroz Autonomnu Pokrajinu Vojvodina i završava se pred graničnim prelazom Batrovci, ka Republici Hrvatskoj u blizini mesta Šid. Cena putarina za za ovu deonicu za automobile iznosi 420 RSD  ili 4 EUR.
  • Autoput A4 je autoput koji spaja grad Niš sa granicom Republike Bugarske – Gradinom, dužine je 105 kilometara i u potpunosti je završen i pušten u promet  2019. godine. Pripada panevropskom koridoru E80. Deo je međunarodnog autoputa Niš-Sofija. Prosečno vreme stizanja od Niša do Sofije van sezone je nešto preko 120 minuta  Interesantan je podatak da je izgrađen na trasi koju su koristili još u rimsko vreme. Tadašnji naziv tog puta je bio “Via Militaris” i on je poveziovao centralnu Evropu i Balkan sa bliskim istokom i Konstantinopoljem. U smeru od Niša ka Bugarskoj postoje samo dve benzinske stanice, i to Eko kod Niša, u blizini naplatne stanice Niš-Istok kao i na samom kraju autoputa, 500metara pred graničnim prelazom Gradina. U suprotnom smeru ih trenutno nema ali su u planu bar dve benzinske pumpe. Jedan od najlepših vidika koji se sa autoputeva u Srbiji može videti je kod tunela Bancarevo gde se pruža predivan pogled ka severnom delu Suve planine koji oduzima dah  . Cena putarine za za ovu deonicu za automobile iznosi 420 RSD  ili 4 EUR.
  • Autoput A5 je autoput čije gradnja je planirana u neposrednoj budućnosti i imaće zadatak da spoji autoputeve A1 i A2 od Pojata do Preljine. Skoro ceo tok budućeg autoputa će se kretati u blizini korita reke Zapadna Morava po kojem je kao lokalni koridor i dobio naziv – Moravski koridor. Planirana dužina ovog autoputa je oko 120km. Po projektu, planirana je izgradnja čak 78 mostova. Završetak radova ove deonice može se očekivati do kraja 2024. godine.