Mala škola kućnog pivarstva
Da li je industrijsko pivo bolje od craft i zašto ne?
Najbolje pivo je ono koje imate u frižideru
Prvo, da se razumemo, prvi i osnovni postulat svakog pivopije:„Najbolje pivo je ono koje imate u frižideru“. Tačka. Nema dalje. Druga stvar, pijenje craft piva nije fancy. Pivo nije vino. Nema ničeg otmenog, glamuroznog u ispijanju craft ili bilo kog drugog piva. Nikakav ritual, posebna prilika. Bilo da hoćete da se,samo sa jednim, rashladite na +40, sa par uz ligu šampiona, ili da se uroljate sa društvom u kafani ili na slavi kod kuma, pivo je tu da vas osveži, opusti, oraspoloži. Kojegod. Ništa više i ništa manje. (ACHTUNG!!! NE SEDAJTE ZA VOLANOM KADA PIJETE!!!)
Šta je to što pravi razliku između craft i industrijskog piva
Sad da se vratimo na moje retoričko pitanje iz naslova, šta je to što pravi razliku između craft i industrijskog piva? Jednostavan eksperiment, nakon ispijene jedne čaše dobrog craft piva, probajte gutljaj vašeg omiljenog Zaječarskog ili Heineken… I nećete, u tom trenutku, poželeti drugi. Ok, popićete ga, greota da se baci, ali definitivno ostaje u senci prethodno popijenog crafta.
Osnovni nedostatak craft piva je njegova cena na tržištu, koja je jedno tri puta veća u odnosu na „obična“ piva. Imajući u vidu gorenavedeni prvi postulat, velika većina ljudi se ipak odlučuje da pazari Zajecarca, Heinekena… Da li i za to ima rešenja? Naravno. A koje?
Pa…recimo da napravite sami svoje pivo
Za nekih 50-60eur početnog ulaganja možete sami napraviti 20-ak litara odličnog craft piva. Pored osnovnog benefita, nije zanemarljiv ni rast ugleda u društvu i okolini kada im prezentujete vaš proizvod. Naravno, pravljenje sopstvenog piva predstavlja majstorluk za koji je potrebno usavršavanje, dodatna ulaganja, vremena, strpljenja, učenje na greškama, ali kada vam taj hobi jednom uđe u krv, nema nazad. Probajte pa ćete videti i sami.Objašnjenje samog procesa proizvodnje ću pisati u narednom blogu,sada ću reći, generalno, koju reč o pivu, njegovom istorijatu od čega se pravi i šta je to što pivo čini pivom.
U Evropu je pivo stiglo sa bliskog istoka
Pivo dobijeno od ječma se proizvodilo još u Sumeru i Vavilonu. Prvi pivski recepti su pronađeni u egipatskim grobnicama koje datiraju još iz 2400 godine pre nove ere. Postoje zapisi rimskih istoričara koji govore da su germanska, saksonska i keltska plemena konzumirala pivo.
Za očuvanje proizvodnje piva u srednjem veku su bili zaduženi katolički monaški redovi, koji su, tokom dugih i iscrpljujućih postova pili pivo, smatrajući ga tečnim hlebom.
Hmelj, kao dodatak pivu, je prvi put počeo da se koristi u Nemačkoj u XI veku. Par stotina godina kasnije, tačnije 1420 godine je, u toj istoj Nemačkoj, započeta proizvodnja Lager (od nem. lagern-čuvati) piva odnosno piva tzv „donjeg vrenja“ (pri vrenju se kvasac taloži na dnu fermentatora, otud i naziv „pivo donjeg vrenja“). Do tada su se proizvodila tzv. “ale” (ejl) piva „gornjeg vrenja“ (pogađate, kvasac pri fermentaciji pliva na površini). Podela na Lager i Ale piva je i dan danas ostala kao osnovna podela u pivarstvu.
Dva jako bitna naučnika, koji su unapredili proces pivarstva su bili francuski hemičar Luis Paster i danski botaničar Emile Hansen koji su otkrili su proizvodnju čistih kultura kvasca, neophodnih za dobijanje većine piva.
Toliko o istoriji, a sada da se malo upoznamo sa sastojcima potrebnih da se dobije pivo
U osnovi pivo čini četiri sastojka:
Ječam, odnosno ječmeni slad. Osnovni sastojak piva koji daje šećere, koje kasnije, kvasac pretvara u alkohol. Slad je takođe zadužen za boju, miris i ukus piva. Dve su osnovne varijante slada: bazni koji, u zavisnosti od recepta, čini 60-100% slada u ukupnoj količini, i specijalni, koji daje šmek pivu, boji ga u željenim bojama, daje mu specifičan ukus. Valja napomenuti da se u procesu proizvodnje piva mogu koristiti, opet u zavisnosti od recepta, i pšenični, ovseni, raženi slad.
Hmelj. često nazan i pivski začin, koji je najviše odgovoran za gorčinu i aromu piva. Balans između slatkoće ukusa koje daje slad i gorčine koje daje hmelj je to što daje pivu karakter i odvaja ga od ostalih alkoholnih pića.
Kvasac. Sastojak koji pretvara šećer iz slada u alkohol, i pravi penu. Malo li je?
Voda. Neopravdano najčešči negativac kad vam ne legne Jelen jer „Vojvodina ima lošu vodu“. Da se razumemo hemija vode je veoma složena i bitna u spravljanju piva. Za veće količine nije dovoljno zahvatiti neku vodu iz bunara i od nje napraviti pivo.Čak i da nađete najkvalitetniju vodu, za pojedine vrste piva bi morali da je dodatno podešavate (omekšavate ili obogaćujete kalcijumom, magnezijumom…). Znači nije do vode kao takve, već do tehnologa i tehnološkog postupka tretiranja vode. Ovo važi za industrijsku proizvodnju i iskusnije zanatlije, za početnike je dobra svaka voda koju i sami možete da pijete. Dakle i česmovača dolazi u obzir, ali nema loše ako pivo kuvate u nekoj flaširanoj ili izvorskoj vodi.
Reč dve o vrstama craft piva i njihovim karakteristikama
Kao što je već rečeno, u osnovi postoje dva tipa piva: Lager i Ale. Osnovna razlika u spravljenju ovih vrsta piva leži u različitim kulturama kvasca koje se koriste pri vrenju.
Lager. Generalno najrasprostranjeniji tip piva. Gotovo sva industrijska piva koja ste popili u životu su Lager piva. Kod ovog tipa piva fermentacija se odvija na nižim temperaturama. Pije se na hladno na temperaturi 5-140C, ima bogatu penu, pun ukus i gorčinu. Od poznatijih lager piva u svetu izdvajaju se češki Pilsner, nemački Oktobarfest.
Ale. Pivo gornjeg vrenja kod kojih vrenje počinje na višim temperaturama. Generalno se ova piva piju topla, pri temperaturi od nekih 200C. Manje su gorča i aromatičnija u odnosu na Lagere.
Postoji nekoliko vrsta Ale piva
Najpoznatija su:
Poter – Teško ko crna zemlja, takva mu je i boja. Voćkasto suvog ukusa i veće količine alkohola.
Stout – takođe zift crno pivo sa aromama karamele i kafe. Najpoznatiji Stout je Guinness
Amber – Karakteristične riđe boje, sladunjavog ukusa
Irish ale – Amberov brat blizanac ali sa izrazitijom, jarko crvenom bojom
Pale Ale – Možda najomiljeniji tip Ale piva. Svetlije puti sa izraženijom gorčinom i voćkastim ukusima.
Indian Pale Ale (IPA) – Po popularnosti rame uz rame sa Pale Ale.Riđe boje, izuzetno gorko i sa nešto većom količinom alkohola. Tri najpoznatije podvrste IPA su: Američka IPA, Engleska IPA i Double ili Imperial IPA.
Kao posebnu vrstu piva bih izdvojio Pšenično iliti Weisse pivo
Nastalo u Bavarskoj. Veoma lagano i pitko, malo kiselijeg ukusa. Spada u pivo gornjeg vrenja ali, za razliku od ostalih Ale piva, u svom sladu ima minimum 60% pšenice. Najpoznatija pšenična piva su Hoegaarden, Erdinger i Paulalner.
Većinu navedenih piva možete naći po niškim pivnicama, u tome Vam možemo pomoći mi
To bi bilo to, za početak. U naredniom blogu će biti više reči o tehnici spravljenja craft piva.
Živeli!!!
